Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Џиварска црквена општина
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Потапање ветра
Није тешко бити здрав
Пољубне и погубне песме
Шта би рекао Че
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Шума савијеног дрвећа
Мирис зрелог жита
Травничке свјетиљке
Књижевно дело Милоша Црњанског
Врата вјетрена – сабране пјесме
Znam da nikad ne smem stati
Прст попријеко од срца
Вук у ратној причи
Похвала међу рекама
Само за љубав
Сновања
Izbegličke suze
Елегије
Душа на длану
Обриси у магли 