Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Такво ти је име и поријекло
Душа на длану
Мириси панонских трава
Ријечи очи љубави
Истина о смрти је лаж
Правописна норма тишине
Дванаест
Здраво, како је на земљи
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Коштана врпца
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Звјездани вијенац изнад планине
Путују речи
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Живопис 