Могло би се у слободнијем поимању форме рећи да је ово нека врста поетског романа реке, јер већина песама има свој лирски сиже, дело врви од ликова, наративност је присутна али је редукована, а свеукупна структурна повезаност чини га целином која значењима дарује исконску причу о човековим спознајама, проживљавањима, самоћи, отпору који пружа чињеницама смртности и пролазности, афирмишући ум, креативност и тежњу ка Апсолуту. А, надасве показујући лепоту као продукт имагинације и воље: „ја сам лавиринт… калем који се одмотава”.
Поезија се дакле, код Богићевића, разумева као пут ка себи, откривање себе и света у који се то активно ја спушта као у лавиринт да би испитујући га створило себе посредством песме, те је ово заправо и лирска повест о потрази за идентитетом: „Како отићи све векове носећи / кад непогрешив хитац чека иза угла / себи под кожу и усправан бити / можда стати док химера мине”.
Нешто између… добра и зла
Латице једног цвијета
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Сложио чича стотину прича
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Косово и Метохија – српска баштина
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
На пртинама старине
Сновања
Месец у коси
Знамења старе Херцеговине
Незаборав
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Записи Јефимије Обрадове
Родослов здувача 