Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3

На­слов ове песничке трилогије, Од­ла­зак на остр­во Арт, по­ка­зу­је по­и­ма­ње умет­но­сти као ис­хо­ди­шта из ем­пи­риј­ског, ег­зи­стен­ци­јал­ног у кре­а­тив­но, ду­хов­но и спа­со­но­сно, она­ко ка­ко је Цр­њан­ски хи­тао сво­јој Хи­пер­бо­ре­ји. За­пра­во, ула­зак у је­зик као вла­сти­ти си­стем из­ри­ча­ја и из­ра­жа­ја ду­хов­но­сти, фи­ло­зоф­ског од­но­са пре­ма све­ту и се­би, као се­бе­о­ства­ре­но­сти у вер­бал­ном об­ли­ку. У соп­стве­ни уни­вер­зум ко­ји вр­ви од иде­ја, ви­зи­ја, бо­ја и зву­ко­ва. То осе­бља­ва­ње је­зи­ка код Бо­ги­ће­ви­ћа је знак ве­ли­ке ин­те­лек­ту­ал­не енер­ги­је и из­у­зет­но бо­га­те има­ги­на­ци­је ко­ја од­ра­жа­ва ви­со­ку свест и ду­бо­ку ве­ру у ло­гос („Го­спо­де, ко­ји хо­даш кроз ве­ко­ве/, ка­ко ти је у мо­јој пра­зни­ни”), у по­е­зи­ју као зна­ње о све­ту и чо­ве­ку.