Проповед

Ка­да се пе­сник опре­де­ли за ова­ко екс­пли­ци­тан на­зив збир­ке, Про­по­вед, не­сум­њи­во је да у пр­ви план из­вла­чи мо­рал­ни сми­сао сво­га сло­ва, ве­ру у пре­о­бра­жа­ва­ју­ћу моћ све­сти чи­та­ла­ца по­сред­ством по­ет­ске ре­чи, убе­ђе­ње да се вре­ме не­мо­ра­ла, оту­ђе­но­сти, зло­чи­ње­ња, мо­же за­ме­ни­ти бо­љим ако се окре­не­мо ду­хов­но­сти, умет­но­сти. То је не­по­ко­ле­бљи­ва ве­ра у кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње ко­ји по­чи­ва­ју на ре­чи­ма, а по­е­зи­ја као нај­ду­хов­ни­ји дис­курс у то­ме има при­мар­ну уло­гу.