„Златни кључић Смедерева” Бошку Ломовићу
„Ломовић је редак, ако не и једини српски писац који подједнако пише на оба изговора српског језика – екавицом и ијекавицом. Са више од стотину шездесет књижевних признања он је и један од најнаграђиванијих српских писаца. Њима ове године прикључујемо двадесет осми ‘Златни кључић Смедерева’“.
Промоција књиге „Сама међу људима“ Иване Томић Блечић
„Направила сам нешто што верујем да до сада нисте имали прилику да читате – комбинацију поезије, аутобиографских прича и едукативних садржаја.“
Промоција књиге „Херцегова задужбина, легенде и знамења“
„Херцег Шћепан је оставио иза себе видан траг – шта је данас послије четири вијека остало од свега тога, то је била тема којом сам се бавио. Требало је знати саслушати те казиваче и написати ту причу“, рекао је аутор.
Промоција књиге „Српско-турски рат 1912“
Незаобилазан извор за спознају и тумачење идеје и договора балканских држава о војном савезу за рат против Турске 1912. године
Пјесникиња Драгица Ђекић у стиховима сажела бол за дванаест бањалучких беба: Кад лавови даве плишане меде
„Свијет није чуо вапаје који су пробијали и звучне зидове док је авион са боцама кисеоника данима чекао дозволу за полијетање коју на крају није добио.“
Лужички Срби у стварности и предању
Лужички Срби једини су преживели остатак својих давних предака Полапских Словена. У писаним изворима први пут се помињу у првој половини седмог столећа – најпре под именом Сурби, а потом као Сораби, Серби, Сорби или Венди.
Промоција трилогије „Војникова бресква“ Драгана С. Филиповића
„Књига ‘Војникова бресква’ Драгана Филиповића буди сећања на цео један свет кога више нема, свет шабачких новинара, учитеља, професора, службеника, самосвесне и образоване, југословенске средње класе из друге половине протеклог века…”
„Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа ‘Српска зора’“
„Захтијевамо у име правде, реда и мира“ – 252 оптужнице објављене у „Српској зори“, од 1918. до 1922, садрже неколико стотина имена српских жртава и њихових џелата
Промоција књиге „Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918“, Свечана сала Дома Војске Србије, 1. 12. 2021.
У „Споменици“ су објављена имена 15.819 погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918. Аутор је објавио податке о њиховом чину, старосном добу, месту рођења и живота, војној јединици, командном положају, месту на коме је погинуо и где је сахрањен…
Промоција књиге „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића“, петак, 5. 11. 2021, 19 часова, Народна библиотека „Филип Вишњић” Бијељина
У оквиру 28. „Вишњићевих дана“ у Бијељини биће промовисана и књига „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића“. Kњига је јединствена и по томе што садржи паралеле са античким јунацима, посебно са личностима из Тројанског рата…
O књизи „Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића“, „Вечерње новости“, 29. 12. 2020.
Филип Вишњић је испевао дванаест песама о личностима и догађајима из Првог српског устанка 1804–1813. Створио је јединствену епопеју о бојевима против Турака, у којој је опевао истакнуте јунаке, кнезове, ратнике и мегданџије…
„Десанкин живот у поезији“; Станиша Тутњевић о новом издању књиге „Тражим помиловање“
Упитана како се осећа после написане песме, Десанка Максимовић је одговорила: „Осећам се слатко уморна, као после телесних вежби на чистом ваздуху, или као да сам брвном прешла преко понора, или као да сам се на крхком чуну извукла из ускључалог мора”…
„Огроман дио рада Јована Мирковића је сушто злато“ – епископ Јован Ћулибрк и историчар др Милан Кољанин о личности и делу Јована Мирковића
Две монографије Јована Мирковића су „темељ без кога се у будућности неће моћи проучавати ни страдање нашег народа ни других народа у Другом свјетском рату. Јован Мирковић је од оних ко је мукотрпно, сваког дана, тешко радио да дође до сваког података о Јасеновцу. Његове књиге су скоро апсолутно поуздане…“.
Конференција за новинаре и промоција књиге „Портрети највећих српских индустријалаца” Драга Делића
У књизи су представљени Капетан Миша Анастасијевић, Браћа Барловац, Сима Андрејевић Игуманов, Фердинанд и Стеван Крен, Јован Апел, Никола и Евгенија Кики, Браћа Гођевац, Милан Вапа, Лазаревићи, Геца Кон и други…
IN MEMORIAM: Јован Мирковић (1943–2020)
„Највећи део радног века провео сам изучавајући питања страдања, посебно српског народа у НДХ, а нарочито у Јасеновцу…“
Промоција монографије „Купрешка огњишта, зборишта и згаришта“ Јова Бајића
„Овом нашом књигом настојали смо да докажемо да су Срби вековима бивствовали на Купрешкој висоравни, чували православну веру, српско име и отачко предање и оставили неизбрисиве трагове духовне и материјалне културе.“ (Јово Бајић)
„Истинита драма столећа“, Божидар Зечевић – осврт на филм „Dnevnik Diane Budisavljević“
„Само ретки доприноси седмој уметности допиру до питања шта је суштина и шта је смисао филма? Такав је случај с остварењем Дане Будисављевић ‘Дневник Диане Будисављевић’, које представља изузетан пример повратка достојанства целом данашњем стваралаштву…“,
Промоције на Међународном сајму књига у Београду од 20. до 27. октобра 2019.
Сусрети са ауторима, разговори, потписивање књига…
Међународни сајам књига у Београду, 20–27. октобар 2019.
Посетите нас на Међународном сајму књига у Београду од 20. до 27. октобра 2019. Обезбедили смо попуст на сва издања!
Вече сећања на Јована Н. Ивановића, Удружење књижевника Србије, 21. јун 2019.
Вече сећања на Јована Н. Ивановића и промоција његовог постхумно објављеног романа „Професор Златоусти Алкион“
Разговор с Предрагом Остојићем, аутором књиге „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената“
Разговор с Предрагом Остојићем, аутором књиге „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената“
„Кад се небо над Херцеговином наоблачи, све камење потамни. Падне небо на земљу…“
Благоје Симов Бабић предочава трагичне последице ратне драме 1941–1945. која је српски народ у Херцеговини поделила на две завађене војске и две супротстављене идеологије. Тај кобни општесрпски удес сагледава кроз властита болна искушења и сазнања…
Осврт на књигу „Тражим реч“ Зорана Хр. Радисављевића, „Политика“, 29. 4. 2019.
Саговорници Зорана Хр. Радисављевића веома су комплексне личности чије дело и мисли силовито ударају и циљане тачке. Новинар то осећа и надахнуто их увезује у руковет високих етичких и естетских врлина…
Промоција књиге „Истина о смрти је лаж“ Срђана Опачића, Удружење књижевника Србије, 17. април 2019.
У песмама о песми и сврси певања Опачић је разигран, распеван, језички богат и вишеслојан, и ту се најјаче осећа његов дуг према претходницима…
У каквој су вези наш ум, језик и мишљење са нашим телом и телесним искуством? – „Језик и утеловљеност“ Петра Вучковића
У каквој су вези наш ум, језик и мишљење са нашим телом и телесним искуством, како мозак, као систем комплексно повезаних неурона, може да има идеје, може ли се језик посматрати као независан систем знакова, а тело као објекат одвојен од нашег ума…?
Славица Гароња на Трибини „Књижевност и тумачење књижевности“ Филолошког факултета у Бањалуци, 29. 3. 2019.
У роману „Повратак у Аркадију“, Славица Гароња је посегла за основним постулатима мотива Аркадије, дарујући српској књижевности један (анти)утопијски сан, смештен у идиличан простор Славоније, али увелико нарушен деструктивним процесима с краја 20. века…
„Продирање у дубоку тајну живота и уметности“ у делу Риста Тубића
„Није никаква тајна то: да филозофија и песништво, ‘grosso modo’, па и васколика уметност, могу постојати из извора ‘вечите нејасности‘ и ‘неизвесности’; из тајанства света и живота, при чему се и њихов развој понаша и именује као оно што осваја, и освајајући преображава и биће и нашу свест о томе бићу…”
Представљена монографија „Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка“, 26. 12. 2018.
Храм Светог Петра Зимоњића код Гацка подигнут је у спомен на невино страдале житеље Данића у јуну 1941. године. У том усташком погрому страдале су породице Бољановић, Николић, Зимоњић, Златанић…
Ранко Чолаковић као „песник урбане пустоши и раздробљеног света“
Рајко Петров Ного оценио је Ранка Чолаковића као „ствараоца који је освојио солидно место у савременом босанскохерцеговачком поетском стандарду“…
Преглед промоција на Међународном сајму књига у Београду, 21–28. октобар 2018.
Промоције књига „Андрићев Латас“, „Генераторска лингвистика“, „Француска надахнућа“, „Живот у дијалогу: мелем душу лечи“, „Пут према изгреву сунца“…
„Прича о искушењима у којима побеђује човечност“, „Fanika“ Бранке Јовичић
„Остала сам сама на свијету, без свих својих најближих тога дана 1941. године. Данима сам јецала, очај ми је раздирао душу, а најтежа ми је била помисао на моју драгу сестру Розу. Бар да ми је она остала, плакала сам, туговала. Осјећала сам кривицу зато што сам једина ја остала…“ (Фаникино сведочење)
Промоција књиге Винка Пандуревића „Нови хладни рат и Србија“
„Иако се свијет све више обликује као мултиполаран, и даље ће у дужем временском периоду главну ријеч водити и међусобно се надметати двије стране…”
Изложба „Дијанина деца“, Дом Војске Србије, Београд
Изложба доноси и приче о судбинама деце која су остала у животу захваљујући акцији Дијане Будисављевић. Колико деце је враћено породицама? Ко је накнадно открио свој идентитет? Колико њих је живело не знајући да су козарачка односно јасеновачка деца?
Промоција књиге прозе Сање Дачић „Године учења“, Удружење књижевника Србије
Раздешеност личности је искључива тема ових приповедака. Аутор нам кроз њих даје, и то на један лирски начин, увид у унутрашњи свет својих јунака. Када спољне ствари продру у тај унутрашњи свет, одмах буду захваћене њеним механизмом те се и саме разуде…
Промоција књиге „Манастир Подмалинско“ Томаша Ћоровића у Подгорици
Томаш Ћоровић сакупио је све оно што је већ било познато о овом манастиру, али је истражио и забележио и до сада непознате, историјске чињенице и архивске списе о овој немањићкој светињи…
„Српска влада је и те како знала да ће ослобођена Србија вапити за школованим људима…“
„Иако у изгнанству и презаузета ратним операцијама, српска влада је и те како знала да ће ослобођена Србија просто вапити за школованим људима. Зато је, док су топови грували, организовала српске школе у градовима Француске…“
Промоције на Међународном сајму књига у Београду, 22–29. октобар 2017.
Представљање књига, дружење са ауторима, разговори, попусти…
„У радости или у болу, са сузама или без суза, у лирском послу, чула су увек слуге ума“ – разговор с Витом Марковићем у „Политици“
„Слобода није разуздана самовоља, нити својеглаво хтење, него крајња нужност. Стога и наш песник добро увиђа да је поезија залог слободе за креативно размишљање које је увек спремно да пронађе нове стазе и могућности…“
Снимак с промоције књиге „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“, Матица српска, 4. 5. 2017.
Исцрпни подаци о страдању српских цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској, од 1941. до 1945. године (Банија, Кордун, северозападна Хрватска, Славонија, Срем, Далмација, Лика и Горски котар, Босанска Крајина, средња Босна, источна Босна, Херцеговина)…
Промоција књиге „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“ у Бањалуци, 21. 3. 2017.
Страдање српског православног свештенства као и рушење, паљење и девастација православних храмова започело је од првих дана постојања НДХ…
Промоција књиге „Морине у Херцеговини, повијест о планини“
Планина Морине на североистоку Херцеговине била је, све донедавно, вековно летње станиште херцеговачких сточара, али и омиљена приповедачка тема која је ушла у фолклорну традицију путем бројних усмених предања, легенди, прича, епских и лирских песама…
Снимак с промоције књиге „Портрети највећих српских индустријалаца“
Као што свака историја има своју предисторију тако и биографије индустријалаца предочавају културно-историјски контекст значајан за потпуније разумевање укупног привредног живота и друштвено-политичких приликa у Србији у минулом времену…
Снимак с промоције књиге „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“, Дом Војске Србије, 24. 11. 2016.
Текстови у књизи, уз 885 документарних фотографија, сведоче да су Српска православна црква и њено свештенство доживели голготу библијских размера. Срушено је 450 српских цркава, 800 опустошено и оштећено, страдало је 227 српских свештеника…
„После Јохане Меркус, још једна Холанђанка се, као хероина, уписала у српску историју“
После Јохане Меркус, холандске принцезе која је због своје блиставе улоге у Херцеговачком устанку 1875. године ушла и у народну легенду (барјактар Бојана), још једна Холанђанка се на частан начин, као хероина, уписала у српску историју…
Књига „Латице једног цвијета” Вјере Рашковић Зец представљена у Кући Ђуре Јакшића
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. „Тражим било кога свога, мислим да сам са Козаре“ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига…
