У књи­зи су представљени ис­црп­ни по­да­ци о стра­да­њу срп­ских цр­ка­ва, све­штен­ства и срп­ског на­ро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, од 1941. до 1945. године (Ба­ни­ја, Кор­дун, се­ве­ро­за­пад­на Хр­ват­ска, Сла­во­ни­ја, Срем, Дал­ма­ци­ја, Ли­ка и Гор­ски ко­тар, Бо­сан­ска Кра­ји­на, сред­ња Бо­сна, ис­точ­на Бо­сна, Хер­це­го­ви­на).

Тек­сто­ви у књи­зи, уз 885 до­ку­мен­тар­них фо­то­гра­фи­ја које приказују цр­кве, ка­пе­ле, цр­кви­шта, ру­ше­ви­не, по­па­ље­не и по­лу­сру­ше­не цр­кве, зга­ри­шта – све­до­че да су Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква и ње­но све­штен­ство до­жи­ве­ли гол­го­ту би­блиј­ских раз­ме­ра и да је уни­ште­ње срп­ског на­ро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској пред­ста­вља­ло глав­ни и при­о­ри­тет­ни за­да­так свих ору­жа­них фор­ма­ци­ја хр­ват­ске др­жа­ве и ње­ног др­жав­ног апа­ра­та. Сру­ше­но је око 450 срп­ских цр­ка­ва, а 800 опу­сто­ше­но и оште­ће­но. У мно­гим ме­сти­ма цр­кве су пре­тво­ре­не у стра­ти­шта где су уста­ше вр­ши­ли ма­сов­на уби­ја­ња пра­во­слав­них ме­шта­на.

Књи­га до­но­си би­о­гра­фи­је и по­дат­ке о стра­да­њу 227 срп­ских све­ште­ни­ка, од ко­ји је ве­ћи­на уби­је­на у својим до­мо­ви­ма, у цр­ква­ма или у го­спић­ким и ја­се­но­вач­ким ло­го­ри­ма. Опи­са­ни су и на­чи­ни умор­ства по­је­ди­них све­ште­ни­ка и eпископа и број­ни при­ме­ри бру­тал­ног за­ти­ра­ња све­ште­нич­ких по­ро­ди­ца.