Могло би се у слободнијем поимању форме рећи да је ово нека врста поетског романа реке, јер већина песама има свој лирски сиже, дело врви од ликова, наративност је присутна али је редукована, а свеукупна структурна повезаност чини га целином која значењима дарује исконску причу о човековим спознајама, проживљавањима, самоћи, отпору који пружа чињеницама смртности и пролазности, афирмишући ум, креативност и тежњу ка Апсолуту. А, надасве показујући лепоту као продукт имагинације и воље: „ја сам лавиринт… калем који се одмотава”.
Поезија се дакле, код Богићевића, разумева као пут ка себи, откривање себе и света у који се то активно ја спушта као у лавиринт да би испитујући га створило себе посредством песме, те је ово заправо и лирска повест о потрази за идентитетом: „Како отићи све векове носећи / кад непогрешив хитац чека иза угла / себи под кожу и усправан бити / можда стати док химера мине”.
Шта би рекао Че
Смијешано најлакше се пије
На раскрсници, књига друга
Црква сељачких јутрења
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Вредновање књижевног текста
Бешчашће ближњих
Похвала међу рекама
Мала приношења
Џиварска црквена општина
Књига о Дијани Будисављевић
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Свих ових дана 