Похвала међу рекама

„Ово је збирка песама која жели да вас ухвати за руку и поведе у шетњу у обилазак града у коме је песникиња нашла довољно разлога да га учини драгим и да вас, притом, упозори да ипак морате нештедимице да расипате своје кораке, без обзира на умор од стварности и метафизике, управо како је Жак Превер препоручивао посетиоцима Париза. Песме су писане слободним стихом, са свешћу да певања о Београду не трпе метричку и било какву другу омеђеност, стихови су јасни, кадикад и колеквијални и, пре свега, искрени…“ (из поговора Душка Новаковића)