Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Записи Јефимије Обрадове
Сабрана дјела, Пад Крајине
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
Коштана врпца
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Пољубне и погубне песме
Манастир Подмалинско
Зрење
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Ријечи очи љубави
Истина о смрти је лаж
Шта би рекао Че 