Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Ћирило и Методије
Завет љубави
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Са Флором на ти
Капије љубави
Тетоважа ума
У срцу споменар
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
На усни кап меда
Само за љубав
Име ми је љубав
Зрење
Почетак рата у Босни и Херцеговини – документи и догађаји
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Ријечи очи љубави
Истина о смрти је лаж
Путују речи
Манастир Подмалинско
Сањалица
Приватни час историје
Нова овидљавања
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Живот и пјесма
Преобразбе 