Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Мириси панонских трава
Песник и песма
Коштана врпца
Док се не јаве пијетли
Народ од песме већи
Проблеми, писци, дела VII
Похвала међу рекама
Čuvam te Istanbule
Слике и сећања
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Znam da nikad ne smem stati
Кућни праг
Пољубне и погубне песме
Вредновање књижевног текста
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Испирање злата
Praslike
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1 