Херцеговa задужбина, легенде и знамења

„Ова књи­га пли­је­ни не­по­сред­но­шћу и јед­но­став­но­шћу ка­зи­ва­ња, сми­слом за де­таљ ко­ји нај­дје­ло­твор­ни­је осли­ка­ва и освје­тља­ва цје­ли­ну, за­ни­мљи­вим опи­си­ма и крат­ком, је­згро­ви­том, сва­ком ра­зу­мљи­вом ре­че­ни­цом.“  (Р. Павловић)

*

„При­чу о Старој Хер­це­го­ви­ни аутор раз­ви­ја по ши­ри­ни и ду­би­ни, раз­ли­ста­ва дав­но ми­ну­ло, да би чи­та­о­ца до­вео до са­вре­ме­ног. При­бли­жа­ва му исто­риј­ске по­ме­не и са­чу­ва­на свје­тов­на и са­крал­на свје­до­чан­ства, очу­ва­на и за­шти­ће­на, као и она у ру­и­на­ма и на из­ди­са­ју. […] Аутор је пу­то­вао и би­ље­жио, по на­ло­гу про­фе­си­је и из вла­сти­те ра­до­зна­ло­сти. Са­зна­вао из књи­га ста­ро­став­них и са­чу­ва­них пре­да­ња, као и из дру­гих до­ступ­них из­во­ра, оби­љеж­ја и тра­го­ва. Он је по­у­здан хро­ни­чар и ра­фи­ни­ра­ни пут­ник за­гле­дан у про­стор и ври­је­ме, ко­ји све за­пи­су­је и има­ги­ни­ра…“ (М. Цвијетић)

*

„Ово је књи­га ко­ја нас ра­дује и обо­га­ћу­је оном вр­стом са­зна­ња ко­је се не мо­же по­тро­ши­ти, као и бо­гат­ством је­зич­ког из­ра­за ко­јим је на­пи­са­на.“ (М. Вуковић)

*

„У ис­тра­жи­ва­њу пр­о­шло­сти аутор пре­по­зна­је по­тму­ли јек вре­ме­на ко­ји иза се­бе оста­вља је­зик ко­јим го­во­ри исто­ри­ја. Он је ра­зу­мио тај је­зик и по­тру­дио се да га учи­ни до­ступ­ним чи­та­о­ци­ма сво­је књи­ге. Тек­сто­ви у овој књи­зи су у пу­ном зна­че­њу те ри­је­чи, фраг­мен­ти не­на­пи­са­не исто­ри­је гор­њег Под­ри­ња.“ (С. Ћосовић)