С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова

„Тек­сто­ви ску­пље­ни ов­де из­ме­ђу за­јед­нич­ких ко­ри­ца на­ста­ли су у раз­до­бљу од не­ких два­на­е­стак го­ди­на, под раз­ли­чи­тим окол­но­сти­ма, из раз­ли­чи­тих узро­ка, с раз­ли­чи­тим на­ме­на­ма. Оту­да и раз­ли­ке у при­сту­пу и углу по­сма­тра­ња. Дру­гим ре­чи­ма, ни­ти су би­ли за­ми­шље­ни ни­ти су пи­са­ни с на­ме­ром да обра­зу­ју за­о­кру­же­ну и до­бро уре­ђе­ну це­ли­ну. Ни­ти сам, све до­ско­ра, по­ми­шљао да их об­је­ди­ним у јед­ну књи­гу. […]

Све за­пра­во по­чи­ње са пред­го­во­ром за из­бор и пре­вод на фран­цу­ски од не­ких сто­ти­њак Пе­тро­вље­вих пе­са­ма ко­је су 2010. го­ди­не об­ја­вље­не у књи­зи под на­сло­вом Le cin­qu­iè­me po­int car­di­nal. У про­ле­ће сле­де­ће го­ди­не сам одр­жао по по­зи­ву за док­то­ран­те Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та се­ри­ју пре­да­ва­ња о чи­та­њу и ту­ма­че­њу по­е­зи­је за ко­ја сам, до­ста ло­гич­но, би­рао при­ме­ре из Пе­тро­вље­вог пе­сни­штва бу­ду­ћи да сам се нај­ви­ше њи­ме ба­вио то­ком прет­ход­них ме­се­ци и го­ди­на. Што исто­вре­ме­но зна­чи да сам се, ни­шта ма­ње ло­гич­но, по­вре­ме­но слу­жио не­ким ана­ли­за­ма из по­ме­ну­тог пред­го­во­ра. Сту­ди­ја Чи­та­ју­ћи по­е­зи­ју Алек­сан­дра Пе­тро­ва, ба­зи­ра­на на овим пре­да­ва­њи­ма, иза­шла је у из­да­њу Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у је­сен те исте 2011. го­ди­не. За­тим је фран­цу­ску вер­зи­ју ове сту­ди­је при­хва­тио и об­ја­вио сле­де­ће го­ди­не па­ри­ски из­да­вач у чи­јем је из­да­њу прет­ход­но био иза­шао већ по­ме­ну­ти из­бор пе­са­ма. А он­да је пред­го­вор за по­ме­ну­ти из­бор пе­са­ма са фран­цу­ског пре­ве­ден на срп­ски и ма­ло пре­ра­ђен да би по­слу­жио као пред­го­вор за из­да­ње са­бра­них пе­са­ма Алек­сан­дра Пе­тро­ва 2013. го­ди­не. […]

Пре­о­ста­ла три ов­де увр­ште­на огле­да има­ју мно­го ма­ње бур­ну, у ства­ри са­свим јед­но­став­ну исто­ри­ју: пи­са­ни су у из­ве­сном сми­слу „по по­руџ­би­ни“, два као  при­ло­зи за збор­ни­ке, а тре­ћи као по­го­вор за по­след­њу пе­снич­ку збир­ку Алек­сан­дра Пе­тро­ва.“ (Аутор)