Невеста на прагу

„Као ста­ро­за­вет­ни му­драц, Бра­ни­сла­ва Ву­ја­чић је ис­пе­ва­ла мно­штво „при­ча“ о срп­ској исто­ри­ји, ду­хов­но­сти, стра­да­њи­ма, по­гла­ви­то они­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, о се­о­ба­ма, али и о по­ро­дич­ним не­сре­ћа­ма и ра­до­сти­ма у сит­ним сва­ко­днев­ним ри­ту­а­ли­ма љу­ба­ви око тр­пе­зе и у про­сто­ру ис­пу­ње­ном се­ни­ма бли­ских по­кој­ни­ка. И кад ства­ра пе­сму, ова пе­сни­ки­ња „при­по­ве­да“, но на­ра­тив­на по­тка ње­них пе­са­ма не гу­ши лир­ско, не за­там­њу­је сли­ке ко­је су на­из­ра­зи­ти­је сред­ство ње­ног сим­бо­лич­ног го­во­ра.“ (Из поговора Ми­ли­це Јеф­ти­ми­је­вић Ли­лић)

БОГОРОДИЦА ДЕЧАНСКА НЕЖНА

Диже се тушта и тама Диже се руља

Узе камење мотке и ватру

Узе оружје свакојако

Убија и руши Обара распећа

Беже деца старци жене

Болесни и хроми Одојчад

на мајчиној сиси Сиротиња

Све што још оста,

Силници запалише цркву Светог Николе

И Свете Катарине у Бресју

Богородицу Љевишку Свете Враче

Свете Архангеле Душанове

Светог Пантелејмона

Гори Обилић Пећ и Призрен

Гори Угљаре Чаглавица Свињаре

Девич гори

Све Косово и Метохија у пламену

Монахиње чувају Пећку Патријаршију

Још се држи Грачаница бела

Уплашисмо се Господе пред силом мрака

Богородица Дечанска нежно

држи младог Исуса на рукама

И још умиљеније бива њено

Стадоше пред мостом на Ибру

Имамо веру Господе И наду

Ево твога Јова болесног

где прича шта је имао и шта изгуби

И шта му поврати Господе

Ходајте пољем кћери Видарице младе

Једном руком божур берите

Другом децу водите

Среда 17. март 2004.

На дан погрома српског народа

на Косову и Метохији