Čuvam te Istanbule

„Латинска сентенца Urbi et orbi, у њеном метафоричном значењу (разгласити нешто) примењива је на најновију, трећу збирку песама Вере Радеке у чијој се основи налази песнички захват, импресионистичког карактера упућен граду Истанбулу, односно Турској.

Вера Радека, заљубљеник у путовања и туристичке бедекере, која је годинама посећивала Турску, није остала имуна на оно што ова земља у историјском и културолошком смислу, па и социјалном, нуди знатижељним посетиоцима, врло отворено, врло издашно, будући да је Турска, већ деценијама сврстана у ред туристичких дестинација као једна од најпосећенијих земаља. А кад су у питању посетиоци из наше земље, проради у њима неки запретени кôд и чулног и практичног односа према овој земљи, па стога, сасвим природно изгледа што многи од њих имају осећање да су као свој на своме, у сваком погледу што ове речи подразумевају. Радека је веома једноставно, а врло практично, у објашњавању свог емотивног склопа узрокованог посетама Истанбулу, кренула од његових значајних топонима, а у оквиру њих и ситуација и атмосфере који ти топоними имају као семантичко значење, доспело из историје и књижевности, али и промењено значење које је лице и наличје савременог доба.

Збирка Чувам те Истанбуле, управо, због такве концепције коју је Вера Радека зацртала, има два дела. Први, који је посвећем Истанбулу, а други остатку Турске. За њу је Истанбул тај urbi који прелази у orbi, односно идентификује појединачно са целином. Спољашње ефекте града Истанбула (тргове, улице, паркове, базаре, музеје, тврђаве…) Радека увек настоји да оваплоти стањем своје душе, у тренутку кад је визуелно у контакту са предметом посматрања. Она је од оних рецептора, који тада запажа чак и оне детаље преко којих многи прелазе.“ (Из рецензије Душка Новаковића)