Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње

На­зван по грч­кој ре­чи Αρκαδία, ко­ју но­си и да­нас ствар­на ге­о­граф­ска ре­ги­ја у Грч­кој, на Пе­ло­по­не­зу, Ар­ка­ди­ја је, пре­ма грч­ком ми­ту, по­стој­би­на бо­га Па­на, до­мо­ви­на до­брих и по­ште­них љу­ди – па­сти­ра. Као сим­бол тог иди­лич­ног жи­во­та, ја­вља се бу­кол­ска (па­стир­ска) по­е­зи­ја, чи­ји је тво­рац бог Пан. У ствар­но­сти, Ар­ка­ди­ја до­спе­ва под рим­ску власт 168. го­ди­не пре но­ве ере, да би по­том, кон­ти­ну­и­ра­но, кроз ан­тич­ку умет­ност по­ста­ла си­но­ним за пр­во­бит­ни сан о људ­ској сре­ћи и без­бри­жном жи­во­ту у при­ро­ди…

У свом ро­ма­ну „Повратак у Аркадију“, Сла­ви­ца Га­ро­ња је по­се­гла за основ­ним по­сту­ла­ти­ма мо­ти­ва Ар­ка­ди­је, да­ру­ју­ћи срп­ској књи­жев­но­сти је­дан (ан­ти)уто­пиј­ски сан, сме­штен у иди­ли­чан про­стор Сла­во­ни­је, са истим та­квим ста­нов­ни­ци­ма, али уве­ли­ко на­ру­шен де­струк­тив­ним вре­мен­ским про­це­си­ма с кра­ја на­шег (20.) ве­ка. О Славичином роману су у овом „при­ја­тељ­ском сим­по­си­о­ну“ про­го­во­ри­ли на­ши нај­е­ми­нент­ни­ји књи­жев­ни струч­ња­ци и дра­го­це­ни чи­та­о­ци раз­ли­чи­тих про­фе­си­ја. Они су на раз­ли­чи­те на­чи­не до­жи­вели овај ро­ман из 106. Ко­ла Срп­ске књи­жев­не за­дру­ге, који је награђен углед­ном на­гра­дом „Пе­чат вре­ме­на“ (2015), по­тврђујући да он „по сво­јим умет­нич­ким и естет­ским ква­ли­те­ти­ма пред­ста­вља тра­јан до­при­нос књи­жев­ној умет­но­сти“ на срп­ском је­зи­ку.

Славица Гароња на Трибини „Књижевност и тумачење књижевности“ Филолошког факултета у Бањалуци, 29. 3. 2019.