У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Говорио је Вито Марковић
Одјеци Шурманачке јаме
Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph / Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија
Порука мудрог зеца
Зрење
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Moj brat Jovan Rašković
Пут у Криводо
Корона
Ликови жена у Андрићевом делу
Буњин село
Љубави у доба короне
Jezik između biologije i kulture
Трагови прошлости
Поп Јовичина буна
Priče slomljenog ogledala
Сунчани поздрав
Нова овидљавања
Тумарања
О граде мој; завичајна антипоема
Сновања
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Košmari
Through Genocide to a Greater Croatia 