Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената

По­сле ни­за зло­чи­на над ци­ви­ли­ма у обла­сти Ро­ма­ни­је и Ро­га­ти­це, усташка „Црна легија“ је уз по­др­шку му­сли­ман­ских сна­га у ви­ше на­вра­та од мар­та до ма­ја 1942. пре­се­ца­ла срп­ске збе­го­ве на­до­мак Дри­не и ма­са­кри­ра­ла ци­ви­ле ко­ји су се кре­та­ли у њој. Нај­ма­сов­ни­ји, и у на­род­ном се­ћа­њу нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји, би­ли су зло­чи­ни у Ми­ло­ше­ви­ћи­ма и Ста­ром Бро­ду.

„Аутор све описане догађаје поставља у њихов историјски контекст, упоређује са документима и релевантном грађом, анализира узроке и последице подринског покоља. Посебно је значајно што је тежиште свог истраживања, из којег је потом и извлачио закључке, аутор ставио на немачку грађу, где окупатор делује као хладнокрвни, иронични, али и поуздани посматрач у крвавом сукобу међу народима (или народом) који на овим просторима дели судбину вековима. Неки од цитираних докумената се по први пут дају на увид јавности. Такође, значајан је и Остојићев покушај да, критички вреднујући документе, дође до броја жртава у покољу који је своју завршницу и врхунац имао у рејону села Милошевићи и Стари Брод. Не полазећи од цифара које у статистици делују високо, а људски живот вреднују ниско, Предраг Остојић је показао посебан пијетет према стварним српским жртвама. Полазећи од анализе пописа жртава из 1964. (који, уистину, једва да је обухватио више од половине процењених људских губитака) он долази до 4.765 имена „која би се могла довести у везу” са злочинима на Дрини. Иако су потребна додатна истраживања на ову тему, Остојићева анализа и поименични списак дају нам за то солидну основу и први конкретан покушај да се, у овом случају, из хладних бројева издвоје идентитети жртава и њихове трагичне судбине.“ (из поговора др Немање Девића)