Испевана у драматичном тренутку Другог светског рата, поема Јама Ивана Горана Ковачића представља песничко сведочење о десетинама усташких јама између Бихаћа и Ливна поред којих је песник пролазио почетком 1943. Као „плод најстравичније збиље једног страшног доба“, поема представља својеврсну песничку оптужницу против усташких зверстава у Другом светском рату.
Поред Горанове поеме, књига садржи и студију Јове Бајића о конкретним догађајима и усташким злочинима над српским народом, који су подстакли Горана да напише своју потресну поему.