У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Мириси панонских трава
Ехо бескраја
Далеко се чуло
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Knjiga o Mostaru
Само за љубав
Приче са терена
Да се прича и памти
Последњи снег
Сребреница, геноцид над истином
Љубавно пијанство
Ораховица на Озрену
Шта би рекао Че
Књига о Дијани Будисављевић
Пут према изгреву сунца
Мојој Херцеговини
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
У лепој домовини Лужичких Срба
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Скит
Трагови прошлости
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Moj brat Jovan Rašković 