У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Сачувано од заборава
Песме и пјесме
Kad padne magla
Приче од којих се расте
Вук у ратној причи
Звјездани вијенац изнад планине
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Живопис
Од Бога се ушур не тражи
Последњи ђерам
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Скит
Есеји о уметности
Шишке и заљубишке
Прегршт прича
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Бекства и трагања
Сабрана дјела, Кратки романи 2 