„Роман Вјере Рашковић Зец Балкански синдром чудесна је књига. Тешко је одредити њен жанр. То је дело велике самосвести о једном дивном човеку и брату др Јовану Рашковићу и породици Рашковић кроз векове. Ту је и цело српство, јер Рашковићи су се кретали по свим српским земљама: од Старога Влаха, Раса, Славоније, Срема, Далмације… Ту је и сав Балкан. Јер, разгранато је корење Рашковића.
Врло обавештена ауторка овога нерукотворнога споменика, а то је баш споменик, суверено се креће историјом, а упушта се и у преисторију. Ударна реч је Балкан, јер се ради о Балканском синдрому, о староставницима породичног романа. Породичног да, али у којем је уграђено целокупно српство, а српство у Балкан.
Дело Вјере Рашковић Зец дело је незаборава и подвиг памћења. Она говори ‘де профундис’. Њена је књига сведочанство истине и пледоаје правде. Лепши споменик брату није се могао подићи.
А доктор Јован Рашковић, кад се појавио, личио је на човека из бајке. Сестра га је сада с једне стране увела у царство поезије, а с друге стране у велику драму историје.“ (Део беседе академика др Драгана Недељковића на промоцији романа Балкански синдром, 16. новембра 2007. године у Удружењу књижевника Србије у Београду)