Војислав Новић
Војислав Новић рођен је 1939. године у Доњем Детлаку, Дервента. Пет разреда основне школе завршио у Календеровцима. Након прекида редовног школовања завршио вечерњу осмогодишњу школу у Сарајеву. Године 1962. ванредно завршио Прву гимназију у Сарајеву. Економски факултет уписао редовно 1964. године у Сарајеву, а дипломирао 1968. у Београду. Завршио трећи степен Економског факултета у Београду, на одсеку Међународни економски односи, и одбранио магистарски рад 1976. године.
Од 1956. до 1962. године радио је у грађевинском предузећу „Враница“ Сарајево као грађевински радник. Године 1968. запослио се у ТИ „Укрина“ Дервента, на радно место референта за истраживање тржишта и економску пропаганду, а 1970. године прелази у Коксно-хемијски комбинат Лукавац, где ради као економиста у сектору за развој.
За генералног директора текстилне индустрије „Укрина“ Дервента постављен је 1974. године. На дужност заменика председника Привредне банке Сарајево–Основне банке Добој, постављен 1978. године. За члана Пословодног одбора „Демос“ Дервента постављен 1982. године, а за генералног директора „Демоса“ 1990. године.
Редовно пензионисан са 38 година радног стажа 2000. године.
Живи у Дервенти са супругом Мирославом – Миром, наставницом математике и физике. Има сина Дубравка (електроинжињер, живи у Торонту са супругом Данијелом и кћеркама Ленком и Емилијом) и сина Игора (лекар хирург, ради у Добоју где живи са супругом Аном, сином Адрејом и кћерком Ивом).
Војислав Новић је објавио књиге:
„За све је криво вријеме“, Свет књиге, Београд 2005;
„Детлак село између двије ријеке“, Свет књиге, Београд 2008;
„Немој куме тако“, Свет књиге, Београд 2009;
„Сто година храма у Доњем Детлаку“, Бесједа, Бања Лука 2009;
„Календеровци“, Свет књиге, Београд, 2011;
„Од Бога се ушур не тражи“, Свет књиге, Београд, 2014;
„Да се прича и памти“, Свет књиге, Београд, 2015;
„Приче са Укрине“, Бања Лука, 2017;
„Само ја знам“, Београд, 2018;
„Колиба у крчевини“, Бања Лука, 2020;
„Дочек“, Београд, 2023.