Календеровци

Као и у својој прет­ход­ној мо­но­гра­фи­ји Де­тла­к – село између двије ријеке, и у овој о Ка­лен­де­ров­ци­ма В. Но­вић има два раз­ли­чи­та при­сту­па ко­ји се ме­ђу­соб­но упот­пу­њу­ју. Је­дан при­ступ, при­ме­њен у по­гла­вљу Љу­ди го­во­ре, знат­но је сло­бод­ни­ји и ли­те­рар­ни­ји, јер се осла­ња на не­по­сред­на све­до­че­ња из пр­ве ру­ке ста­нов­ни­ка овог се­ла о све­му што су за­пам­ти­ли, што зна­ју о се­би о и дру­ги­ма, о до­га­ђа­ји­ма у ко­ји­ма су уче­ство­ва­ли или за ко­је су од не­ко­га чу­ли. Дру­ги при­ступ, при­ме­њен у по­гла­вљу По­ро­ди­це у Ка­лен­де­ров­ци­ма, у мно­го ве­ћој ме­ри је објек­тив­ни­ји и до­ку­мен­тар­ни­ји, јер са­др­жи по­пис свих по­ро­ди­ца се­ла са на­зна­ка­ма ка­ко и ка­да је ко­ја на­ста­ла и ка­кву суд­би­ну су има­ли по­је­ди­ни ње­ни чла­но­ви у вре­ме­ну ме­ре­ном жи­во­том ви­ше ге­не­ра­ци­ја.