У плејади истакнутих српских интелектуалаца XX века Перо Слијепчевић (Самобор код Гацка, 1888 – Београд, 1964), представља изузетну стваралачку личност која се својим делом издваја на многим пољима науке и културе. Гимназију је завршио у Мостару, студирао на Филозофском факултету у Бечу, а докторат из немачке књижевности одбранио у Фрибуру, у Швајцарској, 1917. године. Од 1928. до 1941. био је професор германистике на Филозофском факултету у Скопљу, а после 1945. на Филозофском факултету у Београду.
Написао је велики број радова, научних расправа, књижевних студија, есеја и других текстова који су својевремено објављивани у листовима и часописима, док је један део сачуван у заоставштини. Сабрана дјела Пера Слијепчевића објављена су у десет књига. Књиге су, према тематским областима, приредили: О немачкој књижевности и култури I–II – др Слободан Грубачић; Огледи о српској књижевности и Белетристички радови и преписка – др Радован Вучковић; Књижевно-критички радови – др Станиша Тутњевић; О уметности и уметницима – др Слободанка Пековић; Историјске и политичке теме и Друштво и култура – др Алекса Буха; Педагошко-андрагошки радови – др Симо Нешковић; Биографија и библиографиија Пера Слијепчевића – мр Часлав Николић и Сњежана Ћирковић.