У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Само за љубав
Травничке свјетиљке
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади
Ко смо – одакле смо
Обриси у магли
Проповед
Шишке и заљубишке
Листања
Не осуђујте је више
Здраво, како је на земљи
А возови су пролазили, давно...
Биље света оком детета
Француска надахнућа
Моји професори
Растанак на Палама
Питома долина Лашва Брод
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Месец у коси
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945 