У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Приређивање Кочића – обмане и промашаји
Мирис бадема у Камбоџи
У завичају чудесних бића
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Професор Златоусти Алкион
Отисци буђења
Љубавна писма прочитана после педесет година
Моћни штит
Сусрети и казивања
Истина о смрти је лаж
Смоква у Београду
Тетоважа ума
Есеји о уметности
Капетанова сабља
Случај сликара Мијушковића
Душа у пепелу
Приче из Пиве
Радомир из Миоковаца – роман о деди у тридесет три гледања
Храст мајке родне
Преобразбе
Огледало душе
Ја-Тара
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Бекства и трагања
Проблеми, писци, дела VI
Закоровљена огњишта
Поруке љубави краљице Итаке
Клон
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
У трагању за оцем
Нове песме за нове осмехе
Терор над Србима у Горажду
Школе у држави Немањића
Прыжок Лилит – Лилитин скок
Крваво љето у Љубињу 1941. 