У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Приче из Пиве
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Сачувано од заборава
Неурамљене слике с пута
Мирис зрелог жита
Месец у коси
Сабрана дјела, Кратки романи 2
Епископија захумско-херцеговачка
Приче о истинама
Сви Адамови гријеси
Od podela do genocida – stradanje Srba u Slavoniji 1941–1945
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Завичајни записи
Фоча; вријеме и догађаји
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Огледало душе
Капетанова сабља
Горанова „Јама“ и усташки злочини 