У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Елегије
Ораховица на Озрену
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Сусрети и казивања
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Смрт, буђење
Beograd nikad i sad
Свих ових дана
Закоровљена огњишта
Ширином ме притишће равница
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević 