Његослав Бошковић
Његослав Бошковић рођен је 1926. године у селу Мркоњићи, Попово поље, где је завршио основну школу. Учесник НОР-а од своје 16. године. Са 29. Херцеговачком дивизијом прешао борбени пут од Котора до Трста и границе са Аустријом, рањен у борбама за ослобођење Љубљане.
Завршио гимназију, Војну академију и Тенковску официрску школу. Био наставник у Школском центру оклопних јединица и на дужностима у ССНО-у. Одликован са више ратних и мирнодопских одликовања. Пензионисан у чину пуковника ЈНА.
Током службе у ЈНА писао стручне чланке, сценарија по којима су снимани филмови за обуку тенковских јединица и чланке из историје НОБ-а у Херцеговини. Посебну љубав исказао према народној поезији, прикупљао народне песме испеване у Херцеговини у току НОР-а, нарочито оне из његовог ужег завичаја, Попова поља. И сам је почео да пише поеме. Међу најзначајнијима из тог периода је поема „У помен народном хероју Миру Попари“ (1976).
По пензионисању, посветио се проучавању историје Срба у Херцеговини са тежиштем на злочине геноцида над српским народом током 20. века. Непосредни је сведок таквог злочина над Србима Попова поља и Бобана, који су извршили њихове комшије Хрвати 23. и 24. јуна 1941, када је смрт избегао препливавањем Требишњице под пушчаном ватром усташа. Болна и незаборавна сећања на тај и друге злочине над Србима веродостојно је описао у поемама „Чавашки покољ“ (2003), „Гатачко самртно прољеће“ (2005), „Ржани до“ (2005) и „Вапај Стражевице“ (2006).