У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Са сунцем у очима
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Oбред крунисања босанскога краља Tвртка I
Звјездани вијенац изнад планине
Козара, споменик нашег памћења
Душа на длану
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Вилма
Putem zaspalog vetra
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Из културне историје Мркоњић Града. Српско православно црквено пјевачко друштво „Николајевић“
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Сабрана дјела, Пад Крајине
Латице једног цвијета
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Величка рапсодија
Важно је бити тужан
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995 