У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
A Story About All of Us
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Опиљци
Проблеми, писци, дела VI
Између камена и воде
Бела крила
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Чистачи
Приче са терена
Књига о Дијани Будисављевић
Душа у пепелу
Крваво љето у Љубињу 1941.
Сабрана дјела, Балкански синдром
Вук у ратној причи
Књижевно дело Милоша Црњанског
Учитељица
Од Косова до Косова
Moć i moral 1. Političko umeće
Свети Сава
У златној смоли ћилибара
Буњин село
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Прилози за Досије Стари Брод 1942. 