Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Име ми је љубав
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње
У времена кругу
Mocambo
Пасош за небо
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Сложио чича стотину прича
Сачувано од заборава
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Џиварска црквена општина
Мојој Херцеговини
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Порука животиња
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Знамења старе Херцеговине
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Исповест Вуку 