Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Равница та добра вила
Одлазак
Putem zaspalog vetra
Pedeset koraka
Sećanja i osećanja
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Не знам, још увек
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Папирна марамица
Пасош за небо
Феномен Чековић
Zapjevaj druže, ne žali grlo / Sing My Friend, Do Not Spare Your Voice
Како, Вуче, деца уче
Скит
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Исповест Вуку 