Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Нови хладни рат и друге вруће теме: изабрани радови и геополитички есеји
Карађорђе и први српски устанак
Пасош за небо
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Школе у држави Немањића
Сложио чича стотину прича
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Кнегиња Љубица
Косово и Метохија – српска баштина
Мојој Херцеговини
Портрети највећих српских индустријалаца, књига трећа” / The Portraits of the Greatest Serbian Industrialists, Book Three
Од Косова до Косова. II књига
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Сабрана дјела Пера Слијепчевића
Знамења старе Херцеговине
Краљ Петар од рођења до смрти
С Итаком на уму. Огледи о поезији Александра Петрова
Равница та добра вила 