Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Влаховићи код Љубиња
Књига о Дијани Будисављевић
Мојој Херцеговини
Само за љубав
Похвала међу рекама
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Проза позног Капора (2000–2010)
Проблеми, писци, дела VII
Отисци времена – из културног летописа Срба у Канади
Портрети највећих српских индустријалаца, књига друга
Међународни дани хирургије у Фочи / International Days of Surgery in Foča
Ликови жена у Андрићевом делу
Срби у Мостару; расправе и огледи
Бен Акибино путовање по Европама
Питома долина Лашва Брод
Моћ умјетничке ријечи
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Колонија Сечањ; спомен-књига поводом 65 година колонизације 