Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Смоква у Београду
Приче са терена
Детлак – село између двије ријеке
Латице једног цвијета
Приче из Пиве
Да се прича и памти
Дневник Леоне Југин
Манастир Подмалинско
Незаборав
Српска православна црква у Фочи
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Тајна живота и тајна уметности
Златно доба Срема 