Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Причај бако још
Ekonomska stvarnost Meksika
Турцизми у пивском говору
Почело је са сновима
Sama među ljudima
Знамените жене и владарке српске
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Putem zaspalog vetra
Док неба буде
Елегије
Prošle noći
Лилитин скок – Прыжок Лилит
Трунто – остварени сан
Радуј се
Луча микрокозма
Ипак у небо погледам често
Златно доба Срема 