Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Пут према изгреву сунца
Јутарња капија
Mokambo
Кад сјећања заболе
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Сабрана дјела, Кратки романи 1
О граде мој; завичајна антипоема
Поруке љубави краљице Итаке
Тајна Совиног дола
O evoluciji jezika
Do večnosti i natrag
Ширином ме притишће равница
Проблеми, писци, дела VI
Мамино ја
Нови хладни рат и Србија
Цвет из туђе баште, песме и приче
Studies on English and Serbian Language
У златној смоли ћилибара
Златно доба Срема 