Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Emocije i mišljenje
Очи Симониде Лепе
Кућни праг
Импулси и утисци
Мирис фочанских ружа
Обрадујте најдраже
На раскрсници, књига друга
Прекинуте љубави
Кад порастем, бићу дрво
Блиске даљине – Москва и Кијев
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Бисер на дну мора
Елегије
Последњи ђерам 