Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Zapisi sa putovanja
Аспекти филозофског промишљања историје
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Први српски алтернативни часопис
Радуј се
Корона
Важно је бити тужан
Поглед из оштрог угла
Смоква у Београду
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Тумарања
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Кипар, историјат уједињења
Како, Вуче, деца уче
Детлак – село између двије ријеке
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Епископија захумско-херцеговачка
Зарубице
Последњи ђерам 