Аргелуша није измишљена реч, само мало ко је за њу чуо. А писац је овако објашњава: „За ергелу коња стари Сремци кажу аргела. Пошто је поменуто испијање чаша вина, на екс, било групно (одједном двадесет људи испија чаше) то је асоцирало на случај када цела аргела коња на пашњаку пије воду из великог, дугачког валова поред бунара, и због тога су тај, доста чудни обичај, неки трезвени Сремци назвали аргелуша”.
Тај „доста чудни обичај” је врхунски догађај мушког опијања на свадбеном слављу описаном у овој веселој и истовремено сентименталној поеми, главни чин свадбе такорећи, ако се изузме само венчање са пратећим рутинским поступцима…
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Срби у Мостару; расправе и огледи
Filozofija i politika: globalizovanje, evropeizovanje, balkanizovanje
Knjiga o Mostaru
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Епископија захумско-херцеговачка
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
Ко смо – одакле смо
Џиварска црквена општина
Влаховићи код Љубиња
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Последњи ђерам 