„Окрећемо се, сада, према историји, неизбежно и веома корисно, не само да бисмо себе боље разумели, већ да бисмо се боље одредили према потребама садашњег тренутка у ходу према сутрашњици, што значи: непрестано трагамо за одговором где се налазимо и куда ми то идемо, ка којој обали пливамо. Управо нас то трагање и даље повезује, чини нас људима и омогућава нам да то и останемо. Од Сократовог времена па до нашег модерног доба, људски род трага за одговорима на суштинска животна питања: ко смо ми и зашто смо овде.
У тематици мојих текстова, grosso modo, који следе, веома ме узбуђивала Сизифова судбина, али ништа мање и мит о Прометеју. Остало је, међутим, јаче уверење да је двадесет први век ружно почео, да се, по речима Чомског, налазимо на ‘самом рубу провалије’, и не видимо много шанси да ће бити боље. Непредвидљиво увек може да се деси. Велики Бог случај, не ретко, нуди нам истинску прилику да се у свакој новој ситуацији, поново уверимо да је историја ланац случајева који се ни у ком догађају не могу подредити неком одређеном систему, чију нам ‘креативну вештину’ филозофија нуди као замену за религију.“ (Аутор)