Марина С. Грујић сабрала је у овој збирци своје старе и нове песме, од којих свака спада у ранг највиших домета савремене српске поезије.
У маниру најбоље српске љубавне реалистичне лирике, песникиња доноси песме о изгубљеном сину, о мајци, баби, пријатељима. Пева о рођеној земљи, пролази духовним путевима српског православља, односно светосавља; доноси песму о косовском јунаку Милошу Ћирковићу, о Шумадији, умирању.
Њене песме нису оптерећене „вишком“ емоције и израза. Исписане су изоштреним пером професионалне песникиње, натопљене проживљеним болом и дубоким доживљајем света и живота.
Шта би рекао Че
Приче из Пиве
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Песништво Вука Крњевића
Срећа преплетена трњем
Мала приношења
Не осуђујте је више
Ширином ме притишће равница
Приче из Новог Травника
Порука мудрог зеца
Неурамљене слике с пута
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Живопис
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Шта те боли, Јупитере?
Крваво љето у Љубињу 1941.
Клупко спаса 