У лето 1942. године, цела једна српска покрајина била је изложена уништавању народа и погрому деце. Козаром, Поткозарјем и читавом Крајином разлегао се болни вапај самотних мајки које су, попут црних врана, полегле по згариштима дозивајући децу која су умирала у логорима Независне Државе Хрватске.
Вјера Рашковић Зец пише о мучеништву малих заточеника и надчовечанском подвигу једне племените жене – Дијане Обексер Будисављевић, која је из усташких логора спасила више од 12.000 српске деце.
Деца која су преживела логорске страхоте, огласила су се после рата. ТРАЖИМ БИЛО КОГА СВОГА, МИСЛИМ ДА САМ СА КОЗАРЕ – често је писало у тадашњим огласима. Многи гласови су остали без одзива. О тим знаним и незнаним гласовима сведочи ова књига.
Промоција одржана 8. јула 2016. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду
Сабрана дјела, Пад Крајине
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Козара, споменик нашег памћења
Јутарња капија
Игром до смисла
Биље света оком детета
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Moć i moral 3. Ponašanje i dobar život
Filozofija politike II. Moć i moral
Knjiga o Mostaru
Са Флором на ти
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Крваво љето у Љубињу 1941.
Тешко је бити утишан до краја
Живопис
Нова овидљавања
Прилози за Досије Стари Брод 1942.
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Кобни дани и хор мртвих душа
Давидов свет
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Похвала међу рекама
Импулси и утисци
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац 