„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Мамино ја
Ипак у небо погледам често
Писмо галебу
Срицање облака
Дванаест
Невеста на прагу
Зашто не сме
Мирис зрелог жита
Пасош за небо
Песништво Вука Крњевића
Čovek i sloboda 2. Muka s istinom i slobodom
Слике и сећања
Зора над Боровњацима
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Through Genocide to a Greater Croatia
Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи
Praslike
Сувишни људи
Козара, споменик нашег памћења
Последњи снег
Импулси и утисци
Двострукe рефлексиjе
Егзибициониста и други
Да се прича и памти
Сабрана дјела, Пад Крајине
Последњи ђерам 