Радомир Бајо Јојић
Радомир Бајо Јојић рођен је у Пишчу, општина Плужине 1942. године. У Београду живи од 1965. године. Радни стаж провео на пословима образовања и културе.
Књиге прозе:
„Приче с Пивске планине“ (2003),
„Бундос и друге приче“ (2006),
„Приче о Мију“ (2009),
„У дубинама времена“ (2009),
„Прегршт прича“ (2011),
„Ђевич камен“ (2014),
„Приче из Пиве“ (2016),
„Незаборав“ (2020),
„Вилма“ (2021),
„Љубавна писма прочитана после педесет година“ (2023),
„Сусрети и казивања“ (2023).
Публицистичке књиге:
„Игре и забаве у Пиви“ (2005),
„Турцизми у пивском говору“ (2015),
„Завичајни записи“ (2020).
Песничке књиге:
„Дурмиторска праскозорја“ (2005),
„Пивка сновиђења“ (2010),
„Распукле зоре“ (2020).
Књижевне прилоге објављивао у листовима и часописима. Заступљен у више зборника и антологија; „Здравица љубави“, „Пјесме о мајци“, „Дурмиторски пјеснички вијенац“, „Реч у времену“ (алманах). Поједине преведене су на македонски и руски језик.
Члан је Књижевне заједнице Југославије, Клуба писаца Чукарица, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије.