Љубавна писма прочитана после педесет година

„Ро­ман Љу­бав­на пи­сма про­чи­та­на по­сле пе­де­сет го­ди­на, про­зног пи­сца и пе­сни­ка Ра­до­ми­ра Ба­ја Јо­јића, пи­сан је у об­ли­ку број­них пи­са­ма по­ре­ђа­них по да­ту­ми­ма ко­ја за­љу­бље­на де­вој­ка Ни­на пи­ше свом мом­ку Ра­де­ту. У пи­та­њу је мо­но­ло­шко пи­са­ње јер пи­сма пи­ше са­мо јед­на осо­ба, а она не сти­жу до оног ко­ме су на­ме­ње­на, већ тек по про­те­ку пе­де­сет го­ди­на, од­но­сно 2023. године. Пи­сма су пи­са­на у пе­ри­о­ду од 29. ју­на 1972. до 17. сеп­тем­бра 1973. го­ди­не. То је би­ло вре­ме ауто­ро­вог мом­ко­ва­ња и вре­ме ро­ман­тич­них љу­ба­ви.

У увод­ном де­лу аутор об­ја­шња­ва ка­ко су от­кри­ве­на пи­сма и ка­да су сти­гла до при­ма­о­ца. На­и­ме, пи­сма су сти­за­ла на адре­су на ко­јој је Ра­де, ње­гов ју­нак ро­ма­на, ста­но­вао, али је он већ био у ино­стран­ству због по­сла. Ка­да су власници ку­ће по­сле мно­го го­ди­на слу­чај­но на­и­шли на пи­сма, по­зва­ли су Ра­де­та и пре­да­ли му их.

Дру­ги део ро­ма­на са­др­жи емо­тив­не из­во­де из три­на­ест ода­бра­них пи­са­ма. На­ве­шћу са­мо де­лић из јед­ног: Бо­же, ка­ко је ле­по би­ти са то­бом. И ули­це ко­ји­ма про­ла­зи­мо не­ка­ко су чед­не и то­пле, као да нас гр­ле, као да ру­ке скла­па­ју око нас. Др­ве­ће дрх­ти а све­тиљ­ке тре­пе­ре…

Тре­ћи део се са­сто­ји од 42 пи­сма. Из свих пре­ли­ва­ју емо­ци­је пре­ко мар­ги­на. Пи­са­на су па­жљи­во, као што се и ина­че пи­шу пи­сма.“ (Из поговора Радојке Милошевић)