„Роман Љубавна писма прочитана после педесет година, прозног писца и песника Радомира Баја Јојића, писан је у облику бројних писама поређаних по датумима која заљубљена девојка Нина пише свом момку Радету. У питању је монолошко писање јер писма пише само једна особа, а она не стижу до оног коме су намењена, већ тек по протеку педесет година, односно 2023. године. Писма су писана у периоду од 29. јуна 1972. до 17. септембра 1973. године. То је било време ауторовог момковања и време романтичних љубави.
У уводном делу аутор објашњава како су откривена писма и када су стигла до примаоца. Наиме, писма су стизала на адресу на којој је Раде, његов јунак романа, становао, али је он већ био у иностранству због посла. Када су власници куће после много година случајно наишли на писма, позвали су Радета и предали му их.
Други део романа садржи емотивне изводе из тринаест одабраних писама. Навешћу само делић из једног: Боже, како је лепо бити са тобом. И улице којима пролазимо некако су чедне и топле, као да нас грле, као да руке склапају око нас. Дрвеће дрхти а светиљке трепере…
Трећи део се састоји од 42 писма. Из свих преливају емоције преко маргина. Писана су пажљиво, као што се и иначе пишу писма.“ (Из поговора Радојке Милошевић)
Шта би рекао Че
Приче из Пиве
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Песништво Вука Крњевића
Срећа преплетена трњем
Мала приношења
Не осуђујте је више
Ширином ме притишће равница
Приче из Новог Травника
Порука мудрог зеца
Неурамљене слике с пута
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Живопис
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Шта те боли, Јупитере?
Крваво љето у Љубињу 1941.
Клупко спаса
Сусрети и казивања 