Rezervni igrač

„Ро­ман Rezervni igrač Ве­сне Се­ку­лић до­но­си за­ни­мљи­ву при­чу са опи­сом де­се­так лич­но­сти ко­ји жи­ве сво­је жи­во­те уза­јам­но се пре­пли­ћу­ћи кроз сва­ко­днев­не до­га­ђа­је. Њи­хов уну­тра­шњи жи­вот и пси­хо­ло­шки раз­вој се од­ра­жа­ва­ју на спо­ља­шња де­ша­ва­ња. Ду­бо­ка раз­ми­шља­ња, уну­тра­шњи су­ко­би, емо­ци­о­нал­не екс­пло­зи­је и пи­та­ња ко­ја тра­же од­го­во­ре глав­на су по­тка ро­ма­на.

У фо­ку­су уну­тра­шњих про­жи­вља­ва­ња је не­до­сег­ну­та љу­бав из­ме­ђу же­не и му­шкар­ца, што је аутор­ки­на оми­ље­на те­ма. Она ту има ул­ти­ма­тив­не ста­во­ве: ако се љу­бав ни­је усе­ли­ла у ср­це, ни­је пра­ва! Жен­ско ср­це је тре­зор ду­ше пре­пу­но тај­ни. До­сег­ну­ти га, усе­ли­ти се, ући у ње­га услов је без ко­га не мо­же би­ти пот­пу­не, пра­ве љу­ба­ви. Ве­сна не­ма ди­ле­му ка­да је у пи­та­њу де­фи­ни­ци­ја љу­ба­ви из­ме­ђу же­не и му­шкар­ца. Из тог по­сту­ла­та – ако се не во­ли ср­цем ства­ра се чи­тав низ про­бле­ма ко­ји мо­гу да бу­ду фа­тал­ни за дво­је. Та­ко­ђе, на љу­бав­ној ста­зи мо­же се оти­ћи и стран­пу­ти­цом…

Ве­штом спи­са­тељ­ском тех­ни­ком Ве­сна Се­ку­лић нас упо­зна­је с пси­хо­ло­шким раз­во­јем две нај­бо­ље дру­га­ри­це од основ­не шко­ле до зре­лих да­на, ка­да по­ста­ју мај­ке. Јед­на од њих од­ра­ста у кри­зи ро­ди­тељ­ских од­но­са, док дру­га има скла­дан и хар­мо­ни­чан жи­вот уз ро­ди­те­ље и ба­ку. На вр­ло за­ни­мљив на­чин нам ис­ти­че њи­хо­ве глав­не уну­тра­шње ди­ле­ме. Пра­те­ћи рад­њу схва­та­мо да су ди­ле­ме и иза­зо­ви ко­је има­ју две глав­не ју­на­ки­ње у ства­ри и на­ши жи­вот­ни са­др­жа­ји. Ис­при­чав­ши њи­хо­ву при­чу аутор­ка нас обо­га­ћу­је са­зна­њем да жи­вот ну­ди раз­не мо­гућ­но­сти, а од по­је­дин­ца за­ви­си на ко­ји на­чин ће их ис­ко­ри­сти­ти.“ (из поговора Драгана Павловића)