Црвени руж

„Након осам објављених песничких књига, Весна Секулић успешно осваја и простор кратке наративне прозе, о чему сведочи њена трећа књига прича ЦРВЕНИ РУЖ, насловљена по истоименој причи којом затвара потоњу страницу ове у свему одмерено структурисане књижевне исповеднице. Будући да не пристаје на равнодушно слагање времена, ауторка проналази омиљени осмех и свој емоционални капацитет отвара за радовање, нажалост све мање иманентно житељима планете с почетка овога века.

Први утисак читаоца би могао да буде да је заједнички именитељ садржаја подно овог наслова – љубав, а све што се ради из љубави, ради се изван добра и зла, како каже Фридрих Ниче, будући да се таквим испуњењем затварају дубока душевна осенчења, превенирају падови у безнадност и окренутост унутарњој страни бића коју је тешко досегнути. У њој се таји све − те и туга која ни једном мислећем створу није недостатна, будући да је, нажалост, чест устопник веровања, надања, самоћа, разочарања, усхита и падова до потонућа, и све то у неком упоредном, апостериорном току, који је често тешко следити без унутрашњих ломова.

Реч је о занljubимљивој и складно сачињеној прозној даровници, блиској свим генерацијама, нарочито старијима према којима би било упутно, у овом уздрхталом времену, синхронизовати животне часовнике, будући да је током читања оваквих записа лакше поднети све узвишено и тегобно. (Из поговора Видака М. Масловарића)