У првом делу двотомне песничке збирке „Снови и мостови“, песник открива једну немирну душу која зна да воли, пати и да љубав спознаје као највеће богатство које човека освешћује и трасира путеве среће. Песник упоређује лепоту и младост са најмириснијим цвећем и црвеним ружама… Свака песма представља једну надахнуту причу која позива на љубав и величање лепоте живота…
Други део збирке који песник назива „Кад је колијевка звала“, представља песничку евокацију родољубивих осећања. Попара сања модре херцеговачке зоре које ће бити весник бољих дана и светлије будућности… У трећем делу, под називом „И би што није могло бити“, песник износи своју побуну против НАТО пакта. Песникова душа подрхтава над неправдом која је задесила његов народ и нада се ће истина на крају однети победу над злом…