„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Снови и Мостови, I-III
Сусрети и казивања
Putem zaspalog vetra
Скит
Ратни сукоби на границама Републике Српске 1992.
Како, Вуче, деца уче
Обриси у магли
Andrićeva Ćuprija – Andrićs Brucke
Причај бако још
Којекуде – Срби у памет се 