„Недељко Попара је својим животним опредељењем војник, по образовању социолог, а по вокацији поета. Ако томе додамо да је и српски гуслар – ето разлога да боље схватимо зашто је узео десетерац као једину форму, да се њим прошета кроз српску историју од најранијих почетака до данашњих дана.
Ова његова поема Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања, има нешто више од три хиљаде стихова, које од првог до последњег прати рима, па је пријемчљиво за ухо и лакше се памти, а пошто је десетерац може се казивати и уз гањиве гусларске струне, па ето мелема и за душу…“ (из поговора Божидара М. Глоговца)
Последњи ђерам
Praslike
Zapisi sa putovanja
Прст попријеко од срца
Везмарово сећање
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Погана времена. (Освета II)
Приватни час историје
Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену
Браћа
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Одбрана од тероризма
Којекуде – Срби у памет се 