Саво Кокановић
Саво Кокановић рођен је 1953. године у Горњем Црњелову, општина Бијељина, као четврто дете, од оца Неђе и мајке Невенке, рођене Бјелкић из Вршана, општина Бијељина. Првих шест разреда основне школе похађа у родном селу, а седми и осми разред у Бијељини. Средњу економску школу је завршио у Бијељини, а студије економије наставио у Брчком.
Још од ране младости показивао је склоност ка уметности, почевши од глуме, писања поезије, као и писања краћих драмских комада и приређивања представа, које је сам режирао, али често и играо главну улогу, као што су: „Савремени коцкари“, „Црни савезник“, „У канцеларији Св. Петра“ и др., у организацији КУД „Јово Кокан“, Горње Црњелово, на подручју Семберије и шире.
Био је учесник радне акције на изградњи другог колосека пруге „Шамац–Сарајево“ 1978. године, где је проглашен за ударника. Тада је написао написао песме: „ОРА Шамац/Сарајево“ и „Бригадирско писмо мајци“, које су објављиване у тадашњим билтенима и новинама.
Извесно време провео је на привременом раду у Аустрији и Швајцарској, о чему сведочи у песми „Поздрав Семберији“. Повучен носталгијом вратио се у Бијељину и основао фирме ПП „Југомаркет“ и стамбену задругу „Сунце“, које су успешно пословале све до избијања грађанског рата 1992. године.
Учесник је Одбрамбено/отаџбинског рата 1992–1995, тешко је рањен 31. августа 1995. године, након након чега је написао „Опроштајну пјесму“.
